25/Mar/2019 20:43:55 / TeshaDesign / komentara: 1

U svetu digitalnog marketinga veoma je važno razumeti marketing sadržaja (content marketing) odnosno tekst na sajtu. Posebno su značajne veze između različitih faktora na nivou stranice a koji se pre svega odnose na vrste i forme sadržaja na postovima.

Posebno vredni elementi na stranicama su:

  • dužina i vrste teksta,
  • naslovi, podnaslovi,
  • broj i kvalitet dobijenih povratnih linkova,
  • povratne akcije i signali na najvećim društvenim mrežama (Facebook, Twiter, Pinterest, Reddit i ostali).


Broj Internet stranica neprekidno raste. Ovo je činjenica koja se nekako ostavlja po strani. Ali ta činjenica itekako utiče na postojeće sadržaje i njihovu popularnost na Internetu.

Količina sadržaja koja se objavljuje postaje sve nepreglednija i na neki način nedostupnija. Ipak, u tom nepreglednom okeanu sadržaju postoje neka pravila i postoje neke smernice kako da i vaši tekstovi, vaši sadržaji budu više primećeni i ostvare bolju interakciju sa posetiocima. Sledeća razmatranja su neki naš pokušaj da osvetlimo ovu tematiku iz nekog drugog ugla.


Tekstovi na stranicama


1. Duži tekstovi dobijaju više linkova nego kratki postovi

Duži tekstovi zahtevaju veći trud i više znanja.

Duže i zanimljive tekstove je teže realizovati. Duži tekstovi mogu da zadrže posetioca.

Na ovom mestu nećemo se upuštati u način razmišljanja posetioca, već se fokusirati na ponašanje mašina za pretragu prema dužim tekstovima. 

Jednostavno, algoritmi Google-a kao da više vole duže tekstove (više im veruju) ili hajde da razmišljamo iz našeg ugla. Možda verujemo da ovakvi tkesotvi mogu da nam daju bolji odgovor, odnosno da možda duži sadržaj bolje zadovoljava potrebe posetilaca.

Neka istraživanja i iskustva ukazuju da su povratni linkovi deo razloga zašto se duži tekstovi bolje rangraju u Google-ovim rezultatima pretraživanja.
Sadržaj koji ima više od nekoliko hiljada reči dobijaju u proseku više linkova od sadržaja koji je kraći od 1000 reči.


2. Duži tekstovi dobijaju više socijalnih signala na društvenim mrežama

I kod društvenih mreža (Facebook, Twitter, Reddit, Instagram) duži sadržaj nadmašuje kratke postove po broju akcija (klikovi, delenja, svidjanja, itd). Međutim, kod tekstova sa više od 2000 reči, ovaj broj opada. 
 

Idealna dužina sadržaja za maksimiziranje društvenih akcija je 1000 do 2000 reči. 

Da li je jednostavno kreirati sadržaje ove dužine?

Nije.

Da li se isplati uložiti trud i resurse i kreirati sadžaje ove dužine?

Da.

Za one koji se imaju visoke ciljeve to je neminovnost.


3. Velika većina online sadržaja dobija malo povratnih linkova i signala na društvenim mrežama

Nije tajna da su povratni linkovi veoma važan signal za rangiranje na Google-u. Dobijanje povratnih  linkova (backlinks) kroz marketing sadržaja (content marketing) je teže nego ranije. A još teže je dobijanje linkova sa više veb sajtova.

U stvari, da demistifikujemo ono što se pokazuje u anlitičkim rezultatima.

Samo mali broj sadržaja na Internetu generiše linkove sa više veb sajtova. 

Nije baš inspirativno, ali da je izazovnije i teže u to ne treba sumnjati.

Zašto je tako teško dobiti povratne linkove?  

Nije baš tako teško odgovoriti na ovo pitanje.

Jedan od mogućih odgovor aje to tako zbog velikog povećanja količine sadržaja koji se objavljuje svakog dana. 

I naravno nije dovoljno dobar niti koristan,

Ključni razlog je sadržan se krije na vrhu piramide. Oni koji postavljaju pravila igre za rangiranje ne vole previše linkova u tekstovima.

Kraj priče. Ko razume shvatiće.

Na primer, WordPress navodi da je u maju 2018. na njihovoj platformi objavljeno 87 miliona postova, što je povećanje od 47,1% u odnosu na maj 2016. godine. Za dve godine to je povećanje od 27 miliona na mesečnom nivou.

Ova činjenica naglog porasta sadržaja dodatno otežava izgradnju linkova.

Jedna studija iz 2015, objavljena na blogu Moz, je pokazala da je 75% tekstova imalo 0 (nula) povratnih linkova.

Druga novija istraživanja pokazuju da je taj broj još veći - 94% i da samo 6% sadržaja ima najmanje jedan povratni link.

Poražavajuče.

I ko razume može da predpostavi da će veliki biti još veći a mali još manji.


4. Duži naslovi dobijaju više društvenih signala

Razne studije su pokazale da veoma dugi naslovi nadmašuju uveliko kratke naslove. 

Duži naslove predstavljaju dobru efektivnu taktiku za dobijanje većeg angažovanja na socijalnim mrežama. 

Zašto duži naslovi funkcionišu bolje?

Navešćemo dva moguća razloga:

  • duži naslovi sadrže više informacija u odnosu na kraće naslove. Ove dodatne informacije podstiču posetioce da pročitaju ili pogledaju video koji bi im inače promakao, i na taj način povećavaju verovatnoću da će oni postati viralni;
  • duži naslovi sadrže više termina, tagovi ili oznaka koji mogu da se poklapaju sa pretraživanjima ključnih reči. Opet, to dovodi do više posetilaca, što može dovesti do većeg angažmana na društvenim mrežama


5. Mali procenat “jakih postova” dobija nesrazmerno veliki iznos društvenih akcija (shares)

Signali na društvenim mrežama nisu ravnomerno raspoređeni.

Logično.

Najbolji postovi i sadržaji dobijaju najviše odziva od posetilaca. 

Mali broj ekstremno prihvaćenih postova (Power Posts) dobiju većinu društvenih delenja (shares). Naime, 1.3% članaka generiše 75% svih društvenih akcija. Još više, od njih 0.1% najviralnijih objava ima 50% od ukupnog iznosa društvenih akcija.

Drugim rečima, oko polovina svih društvenih deljenja i akcija ide na izuzetno mali broj (0.1%) vrlo viralnih članaka.


6. Naslovi sa pitanjem (naslovi koji završavaju sa "?") dobijaju više akcija na društvenim mrežama od naslova koji se ne završavaju upitnikom

Studije su pokazali da naslovi sa upitnikom dobijaju za 23.3% više signala na društvenim mrežama od naslova koji ga nemaju. Korišćenje pitanja u naslovu u određenim uslovima može pomoći u privlačenju interakcija i saobraćaja na blogovima i socijalnim mrežama

Naslovi koji sadrže pitanje imaju veću viralnost zato što dodaju element intrige, koja (kao što je nedvosmisleno dokazano) povećava količinu klikova. Drugim rečima, kada vidite naslov sa upitnikom, možda ćete odlučiti da pročitate post kako biste odgovorili na pitanje. 


7. Ne postoji najbolji dan za objavljivanje novog sadržaja

Često se postavlja pitanje kada objavljivati postove - koji je najbolji dan za objavu? Odgovor je da se deljenja (shares) i lajkovi na društvenim mrežama ravnomerno raspoređuju po postovima objavljenim u različitim danima, tako da dan objavljivanja ne pravi veliku razliku.

Malu prednost ima možda nedelja, koja dobija samo 1.45% više signala u odnosu na druge dane. Najbolji dan za objavljivanje zavisi od slučaja do slučaja odnosno vrste i kategorije stranica.

Naravno, evo predloga rešenja.

Eksperimentisati. Nije isto u Srbiji ili Australiji. Nije isto ya pvc stolariju, rent a ca rili nekretnine.

Najbolje i najbliže optimalnom je da se taj dan objave odredi testiranjem. 


8. Postovi koji koriste nabrajanja kao i “zašto postovi” (koji u naslovu imaju reč zašto, ili engl why) na društvenim mrežama imaju veći uspeh od ostalih vrsta objava 

List postovi (ili popis postovi) se izrađuju kao liste, sadržaj ovih postova je formatiran u obliku nabrajanja (primer: “najboljih 10 razloga za kupovini nekog automobila”, “25 predviđanja za SEO u sledećoj godini”, , Top 10 pitanja za SEO firme.).

Ovakvi postovi su veoma popularni na društvenim mrežama i dobijaju u proseku preko 200% više signala i akcija od ostalih postova (infografike, “how-to” postovi, “what” postovi.). 

Ovo ne znači da infografike i ostale forme postova ne treba da se koriste, svaki pojedinačni slučaj je poseban, ali ipak podaci pokazuju da veću pažnju treba posvetiti list i “why” postovima. 


9. Za sticanje novih povratnih linkova najbolji su “Zašto” (Why), “Šta” (What) postovi i infografike

Zašto” (Why), “Šta” (What) postovi i infografike su idelani za sticanje novih linkova. Ova tri formata dobijaju za četvrtinu više linkova u odnosu na video i “Kako da" (How-to) postove. 

Interesantna je razlika u akcijama na socijalnim mrežama i dobijanju linkova za isti oblik posta. 

Već smo videli da list postovi dobijaju više socijalnih signala od ostalih oblika, ali što se tiče dobijanje linkova, oni stoje veoma loše (čest je slučaj da ne dobju ni jedan).

Sa druge strane, infografika ima tendenciju da dobija vrlo malo socijalnih signala u odnosu na list postove, "šta postove" i video zapise. Međutim, kada su u pitanju linkovi, ona je u vrhu. 
To samo potvrđuje teoriju da nema korelacije između akcija na socijalnim mrežama (shares) i dobijanja povratnih linkova.  

Određeni formati postova su pripremljeni za deljenje na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Twitter i ostali), dok su drugi formati dizajnirani za dobijanje povratnih linkova. 
Infografika savršeno ilustruje ovaj kontrast. Iako povremeni infografski podaci mogu postati viralni, može se reći da je u poslednjih nekoliko godina ona postala pomalo iscrpljena. Zato se infografike u poređenju sa drugim formama (list postovi na primer) ne dele mnogo.

Međutim, zbog činjenice da infografika sadrži dosta citirane podatke, funkcioniše kao efikasna forma mamca (link bait). Osim toga, ona se lako može ugraditi u sadržaj bloga što dodatno povećava šanse za sticanje povratnih linkova.