Zašto nekome na internetu više verujete?

Verujete li internetu ili koliko verujete onome što pročitate, vidite ili čujete na internetu? Da li ste razmišljali o tome zašto nekome, nekima ili nečemu više verujete na internetu? Pokušaćemo da damo neke odgovore u ovom tekstu.
 

Internet kao početak i kraj

Za razliku od stručnjih knjiga i literature, gde možemo u referencama proveriti gotovo svaku tvrdnju, teoriju ili izjavu, na internetu je provera informacija u velikoj meri neizvesna.

Različiti sajtovi plasiraju informacije, proizvode i tekstove gde nam jedino naše iskustvo i instinkt  mogu pomoći u tumačenju onoga što nam je pred očima.

U današnje vreme je postao izrazito popularan pojam Fact Check (provera informacija). Fact Check se popularizovao na platformi Twitter, kako bi se opovrgnule pretežno političke tvrdnje različitih korisnika. Informacije sa interneta proveravaju pouzdane medijske kuće ili individue, koje svoja saznanja objavljuju kako bi se nedoumice ili lažne tvrdnje umanjile.

Pored provere koje vrše mediji i institucije, nekada i same kompanije ili pojedinci samostalno predstave dokaze svojih tvrdnji, što je pohvalno i poželjno u savremenom trenutku mnoštva informacija i sadržaja.

Postoji nekoliko načina pomoću kojih možemo prepoznati laž na internetu, kao i proveriti kredibilitet izvora:

Dokaz o tvrdnji

Ukoliko posetimo sajt na kojem se plasira proizvod za koji proizvođač tvrdi da poseduje određen sertifikat, potrebno je izdvojiti nekoliko minuta vremena kako bi pomenuti sertifikat pronašli. Sertifikat može biti vidljiv na sajtu samog proizvođača, ili na sajtu kompanije ili institucije koja izdaje potrebni sertifikat kvaliteta.

Pogotovo je važno verodostojnost proizvoda proveriti ukoliko je namenjen ishrani, nevažno da li se radi o prehrambenom proizvodu ili suplementu.

Primer:
Za dijetetski suplement na bazi kurkume, Pro100Healthy kompanija je na svom sajtu priložila kopiju uverenja kojim se potvrđuje da posluju u skladu sa Zakonom o Bezbednosti hrane i sanitarnom nadzoru i u skladu sa Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda. Priloženi dokument je značajan pošto potencijalnom korisniku omogućava uvid u dokaze, oslobađajući ga od uloge detektiva.

Komunikacija

Kontakt ili info centar su značajni aspekti formiranja poverenja kod korisnika sajta ili kupaca određenog proizvoda. Ukoliko je jako teško, ili gotovo nemoguće ostvariti komunikaciju preko telefona ili mejla, to može biti znak za uzbunu.

Neposredne informacije koje čujete lično, ne mogu se meriti sa tekstom ili reklamom na internetu. Onemogućavanje postavljanja pitanja, ili dobijanja dodatnih informacija koje možda ne postoje na sajtu je problematično i ostavlja utisak prevare.

Danas gotovo svaki sajt poseduje segment posvećen komentarima, gde se korisnici podstiču da ostave svoje utiske, kao i da postavljaju pitanja. Kada koristite određeni sajt pogledajte da li ova mogućnost postoji ili je ukinuta. Ukidanje komentara neposrednih korisnika sajta predstavlja jedan vid cenzure, kojim se pokušava umanjiti glas korisnika i ostvariti narativ pozitivan jedino po samu kompaniju ili administratore (osnivače) sajta. Ovaj primer se može primeniti i na društvene mreže, gde se komentari na sličan način mogu ugasiti ili obrisati.

Drugi izvori

Drugi izvor je jako značajan, i predstavlja jedan od postulata novinarske profesije. Kada novinar radi na određenom tekstu ili reportaži, dužan je, po novinarskom kodeksu, da za svoj izveštaj uzme izjave od nekoliko ljudi, kako bi izjavu ili tvrdnju prvobitnog izvora proverio, potvrdio ili opovrgnuo.

Novinarski kodeks se može primeniti i na proveru informacija i kredibiliteta izvora sa interneta.

Kada pogledate određenu vesti, pogotovo ako je bombastična i napadna, na Google pretraživaču istražite ključne reči te vesti, i pogledajte da li se pojavljuju još negde osim na prvom sajtu na kojem ste vest pročitali.

Ukoliko je vest jedino moguće pronaći isključivo na jednom sajtu, verovatno je da se radi o lažnoj vesti ili, u krajnjem slučaju, povredi novinarskog kodeksa. Pored toga, ako pronađete mnoštvo izvora koji opovrgavaju određenu vest, velika je verovatnoća da je vest neistinita.

Neistinu mogu objaviti i velike medijske kuće, kako bi privukle veći broj posetilaca sajta.

Primer:
Jedna od najvećih svetskih ,,lažnih vesti’’ ove godine bila je neistinita reportaža da je otac odlazećeg američkog predsednika Trampa bio član rasističke grupe KKK, koju je objavio Ahtribune. Vest se munjevito proširila internetom, pretežno na društvenim mrežama, što svedoči o moći Fejsbuka i ostalih masovno korišćenih internet portala. Takođe, mnoštvo različitih informacija vezanih za epidemiju COVID-a, koje zbunjuju stanovništvo, je i dalje vidljivo na različitim internet portalima. Cenzura nije rešenje, i upravo zbog toga je važno istražiti sve što pročitamo, za šta nam nije potrebno puno vremena.

Na primeru lažnih vesti možemo odrediti načine provere informacija.

Da li se vest pojavljuje još negde, osim kao link na društvenim mrežama koji vodi isključivo do jednog sajta?

Da li se recenzija određenog proizvoda pojavljuje još negde, osim na sajtu proizvođača?

Da li postoji diskusija na nekom forumu o pomenutom proizvodu, ili je nema?

Da li postoji prirodna diskusija kroz komentare na sajtu?

Senzacionalizam
 

• Ovo je najbolji proizvod ikada!
• Ova krema će rešiti vaš problem za samo pet minuta!
• Ovaj proizvod leči rak!
• Nova vest će spasiti svet!
• Tragedija! Pogledajte šta se desilo!

 

Izbegavajte da klikćete na senzacionalističke naslove i reklame, pošto su napravljene samo iz razloga da dobiju upravo vaš klik! Brend (nevažno da li se radi o nekoj kompaniji ili instituciji) se gradi postepeno, poštujući zakone i kodekse ponašanja, izveštavanja i rada. Svi znamo da je uspeh odmah i sada pomama sadašnjeg trenutka, ali je istovremeno i jako opasan.

Sve što vam se predstavlja kao rešenje za sve vaše probleme je problematično. Takođe, senzacionalističke vesti bez dokaza služe kao paravan za dobijanje više korisnika, što pozitivno utriče jedino na onoga koji je vest postavio, dok za stanovništvo može imati jedino negativne uticaje.

Primer: New York Times novine su objavile priču o letećim neidentifikovanim objektima, čije snimke je objavio Pentagon. Iako su nakon toga napisali da pomenuta priča ,,nije ništa novo’’, iskoristili su senzacionalistički pristup kako bi privukli čitače, nakon čega su očuvali reputaciju napisavši da to nije ,,ništa novo’’.

Zaključak

Poverenje korisnika prema internet portalima se ostvaruje kontinuitetom i verodostojnošću informacija ili celokupnog sadržaja. Senzacionalističke vesti, manjak izvora i referenci, kao i sumnjivi dokumenti su znak za uzbunu. Potrebno je uložiti nekoliko minuta kako biste proverili sadržaje koji vam se plasiraju, i na taj način izdvojili važno od nevažnog, kao i lažno od istinitog.